Bolesti prljavih ruku
U „bolesti prljavih ruku“ se ubraja mnoštvo oboljenja različite etiologije.
Uzročnici „bolesti prljavih ruku“ su:
Virusi (HepatitisA-zarazna žutica, dečija paraliza, virusni prolivi)
Bakterije (trbušni tifus, dizenterija)
Paraziti (amebna dizenterija, enterobijaza)
Prljave, klicama zaražene ruke imaju ključni značaj u prenošenju crevnih, respiratornih i kožnih bolesti.
Rezervoar crevnih zaraznih bolesti, bilo da su bolesnici ili kliconoše, prilikom defekacije ili uriniranja, zaprljaju ruke, i ako ih ne operu na higijenski ispravan način, neposrednim dodirom mogu preneti infekciju na osetljivu osobu.
Posrednim dodirom ( indirektnim kontaktom) koji se ostvaruje putem zagađenih predmeta i stvari koje je predhodno koristila bolesna osoba ili kliconoša, takođe se mogu preneti zarazne bolesti (maramice, peškiri, odeća, igračke, pribor za jelo, kvake na vratima, baterije za vodu u toaletima, knjige i slično).
Zato:
Ruke treba prati pre jela
Ruke treba prati posle korišćenja toaleta
Ako pranje ruku nije izvodljivo odmah ( nepostojanje uslova), ne treba dodirivati usta, nos ili oči, kao i predmete preko kojih bi se naknadno zagadili prsti, sve dok se ruke ne operu.
Ruke se peru tekućom vodom i sapunom.
Poželjni je koristiti tečni sapun u zatvorenom sistemu. Posuda sa vodom i sapunom može sadržati mikroorganizme.
Za brisanje ruku koristiti papirne ubruse, maramice, fen ili sačekati da se ruke osuše. Ne treba koristiti zajednički peškir.
Neophodno je higijenski ispravno postupati sa životnim nalirnicama na njihovom putu od proizvodnje, transporta, uskladištenja, do rukovanja i serviranja
Jako zagađene predmete treba dezinfikovati (dezinfekciono sredstvo koristiti po uputstvu proizvođača), ili ih uništiti.