Шта треба да знате о дијабетесу

diabetes15

  • Самоконтрола гликемије
  • Исхрана
  • Физичка активност
  • Едукација
  • Лекови

Самоконтрола гликемије

Купите самомерач

  • Самоконтрола је пожељна код свих дијабетичара, а обавезно код пацијената на инсулину
  • Код промене начина живота (годишњи одмор, путовања)
  • Промена терапијског режима
  • При појави нове болести, нарочито инфекције
  • Код губитка апетита

Време мерења шећера

  • Ујутру пре јела тзв.наташте –лабораторији
  • Пре оброка-доручак,ручак,вечера
  • 2х после оброка ,тзв.постпрандијална (већи део дана)
  • 3х ноћу

Дневни профил гликемије представља најбољи увид у кретање гликемије у току дана и ноћи и помаже да се види шта се може мењати у контроли гликемије (исхрана, физичка активност, доза или врста лека или инсулина).
Профил је пожељно код пацијената на таблетама радити најмање 1x месечно на инсулину 1x у 7 – 15 дана.
Самоконтролу радити јос 1x наште недељно и 1x постпрандијално (2х после оброка) недељно. Циљ је да се достигне ниво шећера у крви пре оброка <5,5, а 2х после оброка <7,5 ммол/лит.
Налазе самоконтроле бележити, да би имали одговор.

Када и зашто имате висок шећер?

– ХИПЕРГЛИКЕМИЈА (прекршај у исхрани, смањена физичка активност, инфекција, друге болести, недовољна доза лека)

Када и зашто имате низак шећер?

– ХИПОГЛИКЕМИЈА (прескакање оброка, појачана физичка активност,високе дозе лека)

Физичка активност

Физичка активност има бројне корисне ефекте

  • помаже да се осећате снажнији и са више енергије
  • да одржите нормалну телесну тежину
  • да ваш организам боље искористи инсулин
  • да контролишете ниво шећера у крви
  • да контролишете крвни притисак
  • да смањите ризик од срчаног обољења и шлога
  • да будете активно покретни и независни

Физичка активност се дозира као сваки лек

  • учесталост
  • интензитет
  • трајање
  • облик
  • време када се вежба

Зависи од пола, година старости, степена физичке способности, општег здравственог стања.

Умерена физичка активност

  • Ходање брзином 5km/h
  • Рад у башти
  • Плесање
  • Коришћење степепеница уместо лифта
  • Бициклизам 10 km/h

Интензивна физичка активност

  • Трчање брзином 9 km/h
  • Бициклизам брзином >10 km/h
  • Пливање слободним стилом
  • Аеробик
  • Брзо ходање 8 km/h
  • Тежак рад у башти
  • Кошарка

Једноставна порука

Кретање може да замени многе лекове, али ниједан лек не може да замени кретање! Активност 150 мин/недељно најмање.

Исхрана

Здрава исхрана је један од најефикаснијих начина контроле не само шећерне болести, већ и телесне тежине. Здрава исхрана не значи неку посебну дијету, већ једноставно унос хране са ниским садржајем масти, простих шећера и соли, а богату биљним влакнима, минералима и витаминима, као и сложеним угљеним хидратима.

  • Основ исхране су житарице и производи од њих, као најбољи извор енергије. Предност имају производи од интегралног брашна јер садрже више витамина и биљних влакана.
  • Свеже воће и поврће су неопходан извор заштитних материја, витамина, минерала, олигоелемената,
  • Месо и прерађевине су извор градивних материја, минерала, лигоелемената и предност дати белом месу и риби.
  • Млеко и млечни производи са ниским садржајем масноће, треба да су заступљени свакодневно.
  • Масти и уља треба користити у минималним количинама, а предност дати биљним уљима, најбоље маслиновом уљу.
  • Воду пити негазирану, благо минералну, 1,5-2 литра дневно.
  • Воће и поврће по могућности употребљавати свеже, а остале намирнице барити, пећи у фолији, на роштиљу и слично, а избегавати пржење и печење у масноћи.
  • Редовно узимајте оброке и ужине. Не прескачите оброке, јер тако теже контролишете ниво шећера у крви и унос потребних калорија, а самим тим и телесну тежину.
  • Умереном, правилном исхраном уз дефицит калорија који је најчешће потребан, губите и на тежини и то постепено, не више од 0,5кг. недељно, па ће и ниво шећера и телесна тежина бити задовољавајући.

Сервирајте себи праву меру – планирање тањира

Поштујте основна правила здраве исхране: редовност оброка, разноврсност намирница, сразмерност (угљени хидрати 50-55%, масти испод 30%, беланчевине испод 15%), умереност. Прилагодите исхрану полу, годинама живота, социјалном, економском, културном статусу и пратећим болестима.

  • Намирнице са више УХ: Кромпир, пасуљ, грашак, хлеб, тестенина, пиринач 25%;
  • Месо, риба, јаја, сир 25%;
  • Поврће са мање УХ: Спанаћ, салата, броколи, карфиол, печурке, парадајз, паприка…

Узимајте редовно своју терапију, али не заборавите, да је и поред великог броја таблета и више доза инсулина, правилна исхрана неодвојиви део лечења дијабетичара.

Едукација

Помоћи другом је добро.Научити другог да помогне себи је још боље. Сазнајте што више о својој болести, разговарајте са својом породицом, са пријатељима, другим дијабетичарима. Користите књиге, часописе, интернет. Верујте свом доктору, разговарајте и највише питајте свог доктора. Ту смо и ми да одговоримо на ваша питања и сугестије.

Лекови

  • Циљ је по постављању дијагнозе одредити оптималну терапију, што знаци, увести лек одмах, инсулин што раније
  • Поштујте препоруке вашег доктора, држите се договорених доза лека и идите на заказане контроле.