Šta kad krpelj ujede?

Boravak i aktivnost u prirodi je blagotvorna i zdrava za organizam, ali sa sobom nosi i rizik od ujeda krpelja. Krpelj je parazit koji živi u šumovitim područjima, tamo gde je vlažno, u visokoj travi i grmlju, u neobreađenoj vegetaciji, i to od ranog proleća do kasne jeseni.

krpelj

Krpelji se hrane krvlju ljudi i životinja, a ukoliko su zaraženi – bakteriju Borreliu Burgdorferi, prenose tokom varenja. Ukoliko se zakače za čoveka ili životinju, krv sisaju 2-7 dana a onda ponovo padaju u vegetaciju. Ubod insekta je bezbolan, a mesto uboda ne svrbi i ne boli. Krpelji na mesto uboda ispušta bakterije i viruse koji mogu izazvati bolesti i to: krpeljski meningoencefalitis, bolest koja se retko javlja, i Lajmsku bolest ili boreliozu.

Na sreću, na području Beograda je 30-35% krpelja zaraženo.

Prvi simptomi  Lajmske bolesti se mogu javiti u prvih mesec dana. Na mestu uboda se javlja prstenasto crvenilo i praćeno je simptomima sličnim gripu (glavobolja, groznica, malaksalost, temperatura, bolovi u mišićima i zglobovima). Tegobe traju nekoliko nedelja ukoliko se osoba ne javi lekaru za antibiotsku terapiju. Ozbiljne komplikacije se javljaju nedeljama i mesecima nakon ujeda.

Kako se zaštititi od ujeda krpelja?

  • Izbegavati boravak u visokum travama, bujnom zelenilu, vlažnim delovima šuma
  • Koristiti sredstva protiv uboda insekata
  • Nositi svetlu odeću dugih rukava i nogavica
  • Po povratku iz prirode pregledati i promeniti odeću, pregledati kožu i kosu kako sebi tako i deci
  • Obratiti pažnju na delove tela  gde je koža najtanja: iza uha, na vratu, pod pazuhom, na stomaku, prepone, zadnja strana kolena, kosu i teme.

Kako postupiti ukoliko je došlo do ujeda krpelja?

  • Javiti se lekaru u roku 24 časa
  • Ne stavljati nikakva hemijska sredstva
  • Ne vaditi samostalno krpelja