23.09.2014.

Обележавање Светског дана срца 2014. године

Светски дан срца, 29. септембар 2014. – „У срцу здравља”

Ове године Светски дан срца обележава се под слоганом „У срцу здравља”. Обележавање овог датума има за циљ да порукама покрене сваког појединца на активности којима би заштитио и очувао своје здравље, а истовремено и да подстиче промене на нивоу локалне заједнице и друштва.
Светски дан срца 2014. године усмерен је на стварање здравог окружења које би омогућило људима да направе позитивне промене које могу да смање ризик од срчаних болести и можданог удара, наглашавајући значај здравих стилова живота, као и значај превенције фактора ризика за настанак болести срца и крвних судова у свим популационим групама.

health-herat

Најзначајнији фактори ризика за појаву болести срца и крвних судова.
Пушење – изазива једну петину свих кардиоваскуларних болести. Пушачи имају двоструко до троструко виши ризик за појаву срчаног и можданог удара, у поређењу са непушачима. Ризик је већи уколико је особа почела да пуши пре 16. године живота. Ризик расте са годинама и виши је код жена него код мушкараца. Уколико пушач истовремено користи орална контрацептивна средства, ризик за појаву инфаркта се повећава за чак 20 пута.
Неправилна исхрана је фактор ризика, али је повезана и са другим факторима ризика који су одговорни за појаву болести срца и крвних судова, а у које спада гојазност, шећерна болест, повишене масноће у крви, повишен крвни притисак. Сматра се да је недовољан унос воћа и поврћа одговоран за настанак 20% свих болести срца и крвних судова. Прекомерна телесна тежина и гојазност у дечијем узрасту повећавају ризик за настанак срчаног и можданог удара пре 65. године живота за 3 до 5 пута. У Србији је гојазност присутна код 23% одраслог становништва узраста старијег од 20 година (25% мушкараца и 20% жена).
Недовољна физичка активност – значајно доприноси старењу крвних судова. Одговорна је за појаву скоро сваког четвртог случаја срчаног удара. Представља и фактор ризика за настанак гојазности, шећерне болести и повећаног крвног притиска. Свакодневна получасовна шетња брзим ходом смањује ризик од срчаног удара за 18%, а од можданог удара за 11%.